СРБИЈА И ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Објава рата од стране Аустроугарске Србији, највећем балканском народу, 1914, донела је дотад невиђену катастрофу. Аустро-угарски ултиматум упућен је влади Краљевине Србије 23. јула 1914. године. То је учињено због Сарајевског атентата који је извршио Гаврило Принцип, убивши аустријског престолонаследника Фердинанда и његову супругу на Видовдан споменуте године. Ултиматумом се од Србије тражило десет разних захтева. Србија је пристала да испуни девет, док један, који се односио на то да аустријско-угарски истражни органи уђу у Србију и воде истрагу на њеној територији, није могла прихватити јер би то било кршење устава и суверенитета државе.
Аустроугарска армада напала је положаје српске војске на Церу где се водила огорчена борба за сваку стопу земље. Церска битка трајала је девет дана и Аустроугарска је окупирала западну Србију и ушла у Шабац где је извршила страховите злочине, посебно тзв. Хонведи – делови мађарске војске, дотад незапамћене у историји ратовања. У повлачењу српске војске према Сувобору, бежали су и становници поробљених подручја.
Нови егзодус српског становништва и повлачење стараца, жена и деце догодио се после Колубарске битке, која је ипак завршена победом српске војске под командом генерала Живојина Мишића, који је извео успешну контраофанзиву против бројчано далеко надмоћнијег непријатеља.
Кад су аустроугарске војне трупе запоселе Србију, новембра 1915, српска војска се, – заједно са становништвом које се одлучило на бежање испред непријатеља – нашла у великим проблемима.