Дана 12. маја 2023. године у Архиву Војводине свечано је отворена изложба под називом „Уточиште” у равници. Грци у Војводини 1945–1949. кроз архивску грађу.”
Овај занимљив и опсежан пројекат настао је као резултат тимског рада архивиста и конзерватора Архива Војводине: др Драгане Катић, Иване Петровић, Љиљане Бубњевић, Маје Јокмановић, мр Вишње Николић, Жељка Радаковића и Дејана Маодуша.
Грчка заједница у АП Војводини настала је након пораза револуционарне армије у грађанском рату (1945–1949). Прве избеглице стигле су у ФНР Југославију на самом почетку рата, а једно од најпознатијих и најконтроверзнијих средишта њиховог окупљања и живота било је војвођанско село Буљкес, које је у једном тренутку постало готово држава у држави, са својом аутономном управом, штампањем сопственог новца итд. Сукоб између југословенских и совјетских комуниста одразио се и на грчку заједницу, која је већином подржала став КП Грчке и стала на страну Москве. То је довело до распада ове специфичне грчке комуне и одласка готово свих њених чланова у друге социјалистичке земље.
Изложба и документарни филм снимљен у марту 2023. године у месту Нотиа у Грчкој, са некадашњим становницима Војводине и њиховим потомцима, представљају аутентично сведочанство о делу историје Буљкеса (данашњи Маглић), као и других места у АП Војводини, с обзиром на то да Архив Војводине поседује документа која се односе на догађаје од њиховог доласка и боравка, све до избијања сукоба са Информбироом, када је највећи број грчких емиграната био принуђен да се поново сели у друге државе, првенствено источног блока.
Циљ изложбе и пратећих активности јесте подсећање и упознавање шире јавности о животу грчке националне мањине у Федеративној Народној Републици Југославији у послератном периоду. Специфичност изложбе је, између осталог, и у томе што ће посетиоци први пут имати прилику да виде документа која говоре о поменутим догађајима, али и предмете по којима је прошлост Буљкеса позната у домаћој и светској историографији. Тадашњи становници Маглића уживали су потпуну аутономију у односу на државу, међутим, остало је врло мало трага о њиховом животу у АП Војводини, те ће ова тематска изложба оживети сећање на тај период.
Бројним посетиоцима изложбе обратили су се др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, др Зоран Милошевић, секретар Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, Константинос Андрулакис, други секретар амбасаде Грчке у Београду, Петар Родифцис Нађ, председник Националног савета грчке националне мањине у Србији, Радомир Зотовић, председник Културног центра „Буљкес – Маглић”, као и уметник Лефтерис Константинидис, један од оних који су као деца из ратом захваћене Грчке дошли у Војводину, и населили се у Нови Сад, где и данас ствара.
У име аутора изложбе присутнима се обратила др Драгана Катић, архивски саветник.
Догађај је започео традиционалном здравицом у част Риге од Фере, грчког и српског народа, коју је извео писац и казивач здравице, Радомир Лукић.
Догађај је уметнички употпунио хор Друштва српско-грчког пријатељства „Ирида” из Сремске Митровице, под руководством председнице друштва Александре Гаруновић, изведбом сплета грчких песама.
Свечаној атмосфери допринела су својим присуством и деца из Удружења српско-грчког пријатељства и КУД „Кантакузина” из Смедерева, обучена у грчке народне ношње из четири различита краја Грчке.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
