Дана 4. марта 2024. године, у Културном центру „Захумље” у Никшићу представљена је издавачка делатност Архива Војводине и одржана промоција једног од наших издања, „Досије Штедимлија”, које је Архив Војводине објавио 2023. године.
У 2023. години Архив Војводине је објавио скоро 50 књига, од обрађене архивске грађе, преко историографских студија, до изабраних и сабраних дела наших истакнутих књижевника, попут Селимира Радуловића и академика Мира Вуксановића и Матије Бећковића.
Међу насловима који се издвајају, а односе се на документарну грађу, управо је „Досије Штедимлија”, у којем су на скоро 600 страница историчари Вељко Ђуришић Мишина и Блажо Ђуровић сабрали оригиналне записнике разних „заинтересованих страна” у којима је главни јунак био Савић Марковић Штедимлија (1906–1971), контроверзни црногорски књижевник и политичар, који је у својој каријери био агент и усташа и нациста и совјета. Он се 1945, на крају рата, предао у Бечу црвеноармејцима, па био депортован у СССР, касније изручен Југославији, мало робијао на Голом отоку и на крају завршио као Крлежин сарадник у Југословенском лексикографском заводу у Загребу.
Истраживање случаја Штедимлија започето је у Хрватском државном архиву где је Блажо Ђуровић извршио увид у досије који је садржао 17 страница преписке између црногорских и хрватских кадрова УДБЕ. Увидом у преписку, схватио је да је садржај досијеа много обимнији од 17 страница, па је наставио истраживање у Хрватском државном архиву. У овом издању, уз сагласност Хрватског државног архива, грађа је публикована у целини (реконструисан првобитни досије) и верна је оригиналу.
На промоцији су учествовали: др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, Ивана Гачић, лектор и библиотекар, Марко Ковачевић, председник општине Никшић, проф. др Будимир Алексић, историчар, и мр Илија Бајовић, историчар.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
Промоција је била веома добро посећена, а општи закључак је био да издања попут овог, која откривају и објављују убедљиви говор докумената, дају допринос у подстицању и ширењу свести о значају и важности архивских докумената, као веродостојних историјских извора. Због своје природе, али и више него интересантне грађе, „Досије” може да се чита и као готово штиво, али и да послужи за даља истраживања.
