Данас, 6. јула 2022. године, отворена је изложба под називом „КРАЉЕВИ ЦЕМЕНТА – ВЛАСНИЦИ ЦЕМЕНТАРЕ У БЕОЧИНУ И ЊИХОВО НАСЛЕЂЕ” групе аутора коју чине: др Мариа Силађи, др Аница Драганић и др Силард Антал.
Пројекат је реализован у сарадњи са Платформом за студије културе CULTstore, Јеврејском општином Нови Сад, Culture Mode-ом и Архивом Војводине, а финансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Најпре се обратио др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, потом, Олга Андраши, рецензент каталога изложбе, Силард Антал и Мариа Силађи, аутори изложбе.
Архитектонска слика до тада малог фрушкогорског села и прњавора манастира Беочин се значајно променила 1887. године, када су власници цементаре Хенрик Оренштајн (Henrich Ohrenstein), Едуард Шпицер (Eduard Spitzer) и Самуел Редлих (Samuel Redlich) новим снагама започели/наставили производњу цемента у овом сремском месту. Хенрик Оренштајн (1856–1919) је имао блиске пословне, а претпоставља се и пријатељске везе са тада познатим и веома ангажованим архитектом Игнацом Алпаром (Alpár Ignác), који је пројектовао павиљон цементаре за миленијумску изложбу 1896. године, израдио пројекат обнове Оренштајнове виле и Редлихове најамне куће у Будимпешти, пројектовао породичну гробницу Оренштајн и Редлих, такође у Будимпешти. У Беочину је ангажован за стварање удобне животне атмосфере власницима фабрике.
У овом месту је 1897. године пројектовао Оренштајнов летњиковац, данас погрешно назван као Шпицеров дворац – несвакидашњи пример живота на високој нози у Војводини, као и обнову виле Шпицер, у непосредној близини улазне зоне цементаре, као и чиновничку зграду у Беочину.
