Интернет Клуб, и РНИДС (Регистар националног Интернет домена Србије) организовали су скуп под називом ПРИСУСТВО УСТАНОВА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ НА ИНТЕРНЕТУ, који је протекао под слоганом “Да бисмо били релевантни, морамо да будемо видљиви”. На Скупу које је подржало Министарство културе и информисања Србије, Сектор за развој дигиталне инфраструктуре у области културе и уметности, присустволали су представници Архива Војводине: систем администратор Огњан Илић, софтвер инжењер Татјана Цавнић и архивист Љиљана Бубњевић.
Пред 78 акредитованих представника културе из целе Србије, између осталог и три из Архива Војводине, рад је обележило информисање Интернет заједнице о битним аспектима коришћења националних Интернет домена у култури. То су врло занимљиво, и на тренутке атрактивно, учинили Војислав Родић, председник УО РНИДС, Светлана Јовановић, виши саветник у Кабинету председника Владе, Јединица за имплементацију стратешких пројеката, Мирко С. Марковић, председник УО ИНтернет клуба Србије, Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација РНИДС.
На почетку су скуп поздравили Мирко С. Марковић, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, Владимир Манић, директор РНИДС-а и Предраг Русалин из Министарства културе и информисања:
У првом делу излагања Мирко Марковић, консултант за умрежавање у култури, објаснио је зашто „Профили на друштвеним мрежама не могу адекватно представљати институције, оне не могу понудити адекватан садржај на тај начин. Важно је да свака од њих има званичан сајт регистрован на домаћем .срб или .рс домену. Једно од највећих достигнућа интернет заједнице је .срб домен“.
Следећи излагач је био добро познат Војислав Родић председник УО РНИДС-а. Он нас је упознао са сада историјског гледишта, како се назив државе мењао и како је то утицало на национални домен односно на проблеме који су постојали. Укратко, у СФРЈ од 80их година појавио се домен .yу, задржала га је касније Савезна република Југославија. Домен .рс који данас користимо, постоји од 2007. године. Док домен .СР који по свој природи требао Србији да припадне, био је заузет у том моменту, јер га је нама позната земља Суринаме већ регистровала. Затим је, на основу јавног гласања, Република Србија резервисала домен .РС што није препоручено од Интернационалне Организације за стандард, али је ипак направљен изузетак.
Између осталог, присутни су информисани, на основу података, ИНтернет клуба, од 74 сајта са листа матичних установа културе, њих 23 је недоступно на својим адресама, а од 115 адреса е-поште са релевантне званичне листе, њих 40 није функционално и не добија пошту. Уз то, чак 42 установе са ове листе користе адресу на домену гмаил.цом уместо е-поште повезане са доменом своје установе.
Такође, од 115 електронских адреса са релевантне званичне листе мејлова, 40 њих није функционално и не добија пошту. Са ове листе 42 установе користе “Гмаил” уместо електронске поште повезане са доменом установе, а свега 11 у потпуности испуњава форму електронске поште у јавној комуникацији.
Осим што поједине институције за званичну комуникацију не користе електронску пошту са називом сопствене установе и уместо тога се служе налозима за електронску пошту као што су “Гмаил” или “Yахоо”, неке од њих уз то користе следећа имена: “сањалац”, “цмарко”, “тасана”, цока69,” пилотипилот”, истакао је Мирко Марковић из “Интернет клуба Србија”. Такође, још постоји знатан број институција које нису прешле на национални интернет домен (.рс и .срб).
Због оваквих и сличних ствари, а зарад помоћи институцијама културе и побољшања њихове видљивости на Интернету, организован је и овај скуп.
На основу чега се може закључити да Архив Војводине није недоступан, односно није у овом смислу невидљив на интернету.
У другом делу скупа, микрофон је преузела Светлана Јовановић, виши саветник, Кабинет председника Владе, Јединица за имплементацију стратешких пројеката – ИТ И е-Управа. Она је изложила пројекат стандардизације присуства државних институција на Интернету. Пројекат је за сада у најави и очекује се његово образложење, обука и имплементација у наредном месецу.
Оно што се за сада може закључити да би све установе културе требале да пређу на .РС домен и да имају једнообразан контакт маил. Поред тога, све институције би требале да имају своју презентацију на Интернету које би требало да хостују у Србију, а у наредном периоду ће добити бесплатан хостинг код МТС-а, партнера Министарства културе и информисања а све у сарадњи са Канцеларијом за ИТ и електронску управу.
По окончању двеју сесије излагања наметнуо се закључак да – Јавне установе културе морају да комуницирају са грађанима путем званичне електронске поште и веб презентације чији су стандарди законски дефинисани.
