Дана, 8. априла 2022, у препуној Галерији Архива Војводине, академској и широј јавности, представљене су књиге поезије Гавранов хлеб и Честица, песника Славомира Саше Нишавића. О Нишавићевим стиховима, надахнуто су говорили доцент др Јела Марићевић Балаћ, др Маја Стокин и Дејан Булатовић, новинар глобалног хришћанског радија Светигора. Стихове је казивао аутор, а у музичком делу програма, учествовали су Миланка Настасовић и Никола Бирач, чланови групе „Искон”, која посвећено негује и од заборава чува српске традиционалне народне песме.
Славомир Саша Нишавић, рођен је 1959. године у Бијелом Пољу. Студирао је на Филозофском факултету у Приштини и Новом Саду. Члан је Друштва књижевника Војводине и Друштва књижевника Србије. Живи и ствара у Новом Саду. Објавио је више књига поезије. Нишавићеве песме су превођене и заступљене у више антологија и зборника. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2019. године.
О његовој поезији, Стеван Тонтић је рекао: „Кратка пјесма, посебно минијатура, личи на језички хитац који у срећним случајевима погађа у само средиште мете”, а Перо Зубац, између осталог, и следеће: „Добра књига, доброг песника”. Књижевну анализу изврсне Нишавићеве поезије дала је Марија Шимоковић: ,,Нишавићева песма је као облак пред кишу. Згуснута. Зауставља време, догађања, људе. То је метафизика коју песма упија и даје нам је тихо, попут клијања. И она се наставља у читаоцу. И дуго, као онирички пркос измиче тумачењу. Лапидарност исказа који сече планину, а опет милује дрвеће. Изазов је читати.”
