| Назив: | ЗБИРКА «STAMPATA» (ЗБИРКА ШТАМПАНИХ СТВАРИ) | ||
| Сигнатура: | RS 002 F. 437 | ||
| Ниво описа: | ЗБИРКА | ||
| Распон грађе: | 1728-1918 | ||
| Обим и носач записа јединице описа: | метара: 11,12, кутија: 95 | ||
| Назив/Име ствараоца(лаца): | ЗБИРКА «STAMPATA» (ЗБИРКА ШТАМПАНИХ СТВАРИ) | ||
| Историјат творца: | Збирку “Stampata” већином чине штампани списи највиших државних органа на територији Угарске од 1728. до 1918. године: Угарског намесничког већа и министарстава и Земаљског сабора Угарске. Угарско намесничко веће или Угарско краљевско намесничко веће (Consilium Regium Locumtenentiale Hungaricum, Magyar Királyi Helytartótanács, Königlich Ungarischen Statthalterei) било је тело извршне власти на подручју Краљевине Угарске у саставу Хазбуршке монархије у XVIII веку и у првој половини XIX века. Веће је деловало од 1723. до 1867. године, са прекидом од 1848. до 1860. године, када су постојала министарства, која су деловала и у периоду од 1867. до 1918. године. Цар Карло VI основао је Намесничко веће законским чланом 97/1723. и одредио га као највиши орган за политичко-управна и судска питања Угарске. Угарско намесничко веће представља прву земаљску владу Угарске, на челу са палатином као краљевским намесником. Уз палатина у сасатаву Већа била су и 22 козилијара (саветника) која је именовао краљ из редова прелата, магната и племства. Веће је директно било подређено краљу. Седиште већа је у почетку било у Пожуну (Братислави), да би 1784. године било пресељено у Будим. Имало је надлежност над свим јавним пословима осим судства, војне и финансијске администрације. Основни задатак Већа био је објављивање, спровођење и поштовање земаљских закона и краљевских одлука у целој Угарској. Земаљски сабор Угарске први пут се помиње 1222. године у “Златној були” Андраша II. Угарски сабор је 1267. године подељен на два дома, којима се 1404. године прикључују и градови као “трећи сталеж”. Од 1608. године уводи се и систем комора. Права Сабора проширују се 1791. године, када му је дато право да доноси, преправља и тумачи законске прописе. У XIX веку, односно 1847/48. године Сабор се декларише као народно представништво. Према закону члана IV из 1848. године Сабор се састаје годишње, а према закону члана I из 1886. године посланици се бирају на 5 година. Чине га два дома, Посланички и Горњи дом. Сабор је доносио законе, контролисао рад владе, надлежност судства за органе државног апарата и учествовао у оснивању нових органа државе. Као највише представничко и законодавно тело за територију Угарске деловало је до пада Аустроугарске монархије, до 31. октобра 1918. године, са прекидом од 1848. године до 1861. године. |
||
| Историјат фонда/збирке: | Збирка није настала органски већ је формирана у Архиву Војводине 1970. године од штампане архивске грађе без сигнатуре, која више није могла да се врати у своје матичне фондове. Прво су формиране три посебне збирке, које су касније обједињене у једну, па се у Збирци јасно разликују три серије: Угарско намесничко веће и министарства (1731-1918), Земаљски сабор Угарске (1728-1900) и Miscellanea (1763-1918). Збирка има историјску белешку (1990.) и сумарни инвентар, док је за серију Miscellanea израђен предметни, топографски и именски регистар. Ревизијом збирке 2013. године утврђено је да списи нису сасвим хронолошки и тематски сређени у оквиру група којима припадају и да нису доследно пописани у сумарном инвентару. Извршене су неке преправке (видети “Извештај о прегледу збирке “Stampata” Ф.437 у досијеу Збирке) и закључак да је Збирку потребно додатно средити и израдити нови сумарни инвентар. | ||
| Преузимање грађе: | Збирка је формирана у Архиву Војводине 1970. године од штампане архивске грађе без сигнатуре. | ||
| Оквир и садржај: | Грађа садржи штампане списе највиших државних органа Угарске у периоду од 1728. до 1918. године: – Угарског намесничког већа и министарстава, где су могу наћи службена саопштења, прописи који регулишу разне области, огласи, апели, подаци о: дезертерима, појави куге, пловидби и чишћењу Дунава, урбаријалним питањима, Војној граници, школству, трговини, Јеврејима, бабицима, лекарима и апотекама, просијацима и скитницама, шумарству, рударству, царинама поштанској служби, новчарству, вашарима и вашарским привилегијама, забарњеним књигама и штампи, доказивању племства, обезбеђивању од пожара, одржавањима путева, регрутацији итд. – Земаљског сабора Угарске, где се налазе законски прописи и уредбе Сабора и домова у Пожуну и Будиму, текстови говора са заседања Сабора, излагања сталежа, извештаји о раду појединих установа, изводи из записника Сабора, дневници рада Горњег дома, пописи посланика итд. – Miscellanea која садржи податке о: политичким, културним и привредним приликама у Угарској, Хрватској, Срему, Банату , Бачкој, Војној граници, Српском Војводству и Тамишком Банату, Ердељу, Аустрији, Чешкој и Словачкој, односно извештаје, пописе, правилнике и упутства, записнике, поштанске и царинске тарифе, завршне рачуне, описе техничких и других проналазака, објаве о лицитацијама, школске извештаје, лимитације цена, табеларне прегледе о путевима и раздаљинама, фрагменте и брошуре новина и часописа итд. |
||
| Допуне: | Не очекују се накнадне допуне већег обима. Пошто је сређивањем збирке Varia издвојено 4 кутије грађе и додато збирци Stampata (види “Извештај о прегледу збирке Стампата Ф.437” у досијеу Збирке), очекује се повремено улагање нових штампаних документа једино након коначног сређивања и формирања збирке Varia и завршетка ревизија других фондова. | ||
| Систем сређивања: | Збирка је сређена тематски и формиране су три групе, које су сређене хронолошки, по годинима: I Угарско намесничко веће и министарстава II Земаљског сабора Угарске III Miscellanea. Прегледом досијеа фонда, сумарног инвентара, као и саме грађе, утврђено је да списи нису сасвим хронолошки ни тематски сређени у оквиру група којима припадају и да нису доследно пописани у сумарном инвентару. Такође, у оквиру сваке тематске целине на крају су одвојени мултипликати, али опет не доследно, будући да се мултипликати могу пронаћи и у кутијама у којима је наводно грађа сређена. Зато је збирку Stampata потребно додатно средити и израдити допуњен сумарни инвентар. |
||
| Услови доступности: | Слободан приступ уз поштовање одредаба Зкона о културним добрима РС, 1994. | ||
| Услови објављивања или умножавања: | Одлуком Архива. | ||
| Језик и писмо архивске грађе: | немачки (готица), мађарски (латиница), латински (латиница), славеносрпски (ћирилица), славеносрпски (латиница), словачки (латиница) | ||
| Физичке особине и технички захтеви: | Архивска грађа је штампана на папиру. | ||
| Информативна средства: | Сумарни инвентар Историјска белешка Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине IV, Нови Сад, 1993. |
||
| Постојање и место чувања оригинала: | Оригинали се чувају у Архиву Војводине, Ф.437. | ||
| Постојање и место чувања копија: | Ако постоје налазе се у другим фондовима Архива Војводине, пре свега жупанијским и сличним фондовима старје архивске грађе. | ||
| Сродне јединице описа ван архива: | Историјски архив Зрењанин, Збирка Штампата (1842-1974) Историјски архив Срем, Збирка стара штампа (1965-1987) Историјски архив Кикинда, Збирка штампата (1856-1968) Историјски архив Бела Црква, Збирка новина (1862-1957) |