Дана 10. фебруара 2023. године у Архиву Војводине свечано је отворена шеста по реду самостална изложба слика ауторке Јелене Којић Христидис под називом „Радови на платну и на папиру”.
Јелена Којић Христидис је рођена у Вуковару 1977. године. Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут” завршила је у Новом Саду. Дипломирала је на Академији уметности „БК” у Београду, Одсек сликарство у класи проф. Зорана Павловића 2005. године. Након тога уследило је стручно усавршавање на ВШВУ Братислава, Катедра за Графику. Од 1991. године живи и ствара у Новом Саду. Своје радове до сада је излагала на десет колективних изложби широм Србије и пет самосталних изложби у Новом Саду, учествовала на бројним ликовним колонијама. Опробала се и у области видео-рада у оквиру радионице Арт караван у Новом Саду. Веома активна на пољу конзерваторско-рестаураторског рада, радила је конзервацију и рестаурацију тронова на манастиру Крушедол за Галерију Матице српске из Новог Сада, фасаде цркве Пећке патријаршије за Републички завод за заштиту споменика културе Београда, рестаурацију фресака Богородичине цркве у Пећкој патријаршији за „УНЕСКО”, копирала текстове са фресака у манастиру Грачаница за Академију наука и уметности из Београда, сликала декоративне елементе у грчко-католичкој цркви у Новом Саду.
Из рецензије академског сликара проф. др Миливоја Мишка Павловића, који са занимањем прати рад ауторке од њених студентских дана до данас, издвајамо следеће:
,,…Код Којићеве, без обзира на то о којим радовима је реч, присутна је ипак једна заједничка компонента – рад у слојевима и интуитивно грађење форме, уживање у чулном и тактилном моменту саме материје. Страст којом ове слике зраче јесте заправо у ликовним уметностима материјализовани дионизијски принцип… Иако се код Јелене Којић могу наслутити и аполонијски и дионизијски елементи којима она гради дело, доминантнији су ови други који се више истичу у динамичкој структури слике.
У аполонијске можемо сврстати све оне тежње да се у ликовном делу направи разговетност исказа, равнотежа, смисао – геометријски облици који учвршћују композицију која без њих прети да се отме контроли или комади колажираног папира који се јукстапзирају градећи правилну структуру. Комплементарни њима, дионизијски су сви они напори који дају снажни и страсни набој делу: динамични ритам, вибрирајућа материја и боја, густи снопови урезаних линија… Као што би живот без ових супротности био осуђен на монотонију вечите истости, а са њима добија смисао у целовитом јединству, тако и у уметности ова два принципа творе комплементарну унију дајући делу узбудљивост почетка и краја истовремено – као циклус стварања, деструкције и обнављањаˮ.
Проницљив приказ Јелениног сликарства даје нам и академски сликар и графичар мр Јозеф Клаћик:
,,…Сликарство Јелене Којић Христидис може се посматрати као склад истараживачког погледа у непознато, управо због тога све подсећа на део слагалице која образује јединствену слику целовитог стваралаштва. Како би постигла жељени резултат тражи, тачније речено налази, понекад фрагмент из природниух сегмената као структуру или рељефност. За ову ауторку принципи визуелног израза надовезују се на тренутно расположење, идеју коју жели да сугерише посматрачу. Овом поетиком Јелена тежи да нагласи како њено размишљање и сам прилаз материји доводи до резултата, а то је слика. У њима налазимо атмосферу која је утишана или распрскавајућа. Идеја и боја тако тражи сопствени простор, како у слици, тако и у сликарском истраживању.У даљем истраживању на материји и односима, ствара сопствени поглед на слику као исходиште јединствене могућности…ˮ.
Модератор догађаја била је архивист Сања Демировић. Окупљеним поштоваоцима и пријатељима обратила се кратко и сама ауторка.
Разговори са уметницом биће уприличени у петак, 17. фебруара у 12.00 часова, а изложба је отворена до 20. фебруара 2023. године.
