У петак 14. септембра 2012. године у Галерији Архива Војводине поводом обележавања Дана Архива отворена је изложбa докумената У огледалу времена – српско грађанско друштво на размеђи векова кроз Збирку др Јована Милекића, ауторке ове изложбе су: Сања Гавриловић, Љубица Будаћ и Леонила Павловић, архивисткиње Архива Војводине.
Окупљене посетиоце је поздравио Стеван Рајчевић, директор Архива Војводине. О изложби је говорио рецензент изложбе и каталога др Александар Касаш, редовни професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду. Изложбу је отворио подсекретар Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање Аутономне Покрајине Војводине, Радослав Петковић.
Изложба приказује живот српског грађанског друштва на данашњој територији Војводине у другој половини XIX и први половини XX века кроз документа из Збирке др Јована Милекића, колекционара и оснивача Бачког музеја у Суботици. Архивску грађу ове збирке чине: писма, документа о делатности, дипломе и одликовања, рукописи, нотни записи, проспекти, плакате, позивнице (за изложбе, концерте, друштвене догађаје, свечане ручкове, венчања), разгледнице (празничне, са путовања из земље и иностранства), дописнице, породичне и личне фотографије, фотографије са разних свечаности, прослава, сахрана, фотографије уметничких дела и сл. Документа садрже податке из живота и делатности угледних српских личности друге половине XIX и прве половине XX века, разних професија: земљопоседници, занатлије, трговци, индустријалци, политички и јавни радници, учитељи и професори, адвокати, лекари, инжињери, штампари, банкари, архитекте, геометри, војна лица, свештеници, књижевници, сликари, вајари, примењени уметници, композитори, глумци, колекционари, народни добротвори и друге личности значајне не само за регионалну, већ и националну историју. Јован Милекић се годинама дописивао или дружио са потомцима, сродницима и пријатељима тих личности, те је и на тај начин долазио до вредне архивске грађе. Кроз грађу Збирке може се пратити развој друштвено-економског и културног живота Срба. Велики број повеља и диплома из Збирке су значајне са аспекта историографије, а поједине представљају реткост (диплома Малтешких витезова). Многа докумената се издвајају изузетно занимљивим ликовним и графичким решењима. Такође, на многима се налазе својеручни потписи кнеза Михаила, краљева Милана и Александра Обреновића, као и Петра и Александра Карађорђевића.
Најбогатије биографске одреднице односе се на угледну суботичку породицу Манојловић чији су представници били велепоседници, адвокати, јавни радници. Богатство грађе Збирке обимом и визуелним изразом огледа се у документима везаним за рад Ђорђа Јовановића, вајара и академика, Теодосија Мраовића, архиепископа београдског и митрополита српског, Јована Петровића, министра војног, Евгенија Стојановића, композитора, Јелене Пауновић, пијанисткиње, Маре Ђорђевић Гргурове, глумице и многих других знаменитих личности. Изложба пружа податке како о политичком и привредном развоју Срба у Хабзбуршкој и Аустро-Угарској монархији, тако и о култури, уметности, историји приватног живота, удружењима и друштвима, моди на размеђи векова. Део представљених докумената односи се на Краљевину Србију и то на историју коју су стварали између осталих и Срби пореклом са данашње територије Војводине. На изложби је приказано 348 докумената на 52 паноа, подељених у једанаест тематских целина: Др Јован Милекић (1899–1978), оснивач Бачког музеја у Суботици; Политичке прилике и војна питања; Привредни живот; Имовинскоправни односи;Школство;Удружења и друштва; Верски живот; Народни добротвори; Култура и уметност, Историја приватног живота; Мода. Изложба садржи на десетине фотографија које такође дају печат времена.
Изложбу прати богато илустрован каталог и е-презентација.
