Данас, 26. децембра, представљена је монографска студија, Жене у парламентарном животу Војводине 1918–2018 (главни и одговорни уредник проф. др Зоран С. Павловић), издавач: Покрајински заштитник грађана – омбудсман, Нови Сад 2018.
Уводну реч, о теми, подстицају и књизи, гостима је упутио
др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.
О књизи су затим говорили: проф. др Зоран С. Павловић, у својству приређивача књиге и ауторке стручних и научних радова у оквиру монографске студије: Љубица Отић, историчарка, музејска саветница у Музеју Војводине; др Биљана Шимуновић Бешлин, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду и др Сузана Кујунџић Остојић, етнолог, председница Националног савета буњевачке националне мањине.
Повод за објављивање монографске студије Жене у парламентарном животу Војводине 1918–2018, коју је приредио Покрајински заштитник грађана – омбудсман, је „[…]обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918. године. Тог историјског датума, 25. новембра 1918, народни посланици су на Великој народној скупштини у Новом Саду, изгласали да се Банат, Бачка и Барања, директно прикључе Краљевини Србији.“ – истакао је др Зоран Павловић на почетку свог веома надахнутог говора.
Затим су веома инспиративно, о методологији научног рада током истраживања и обраде теме женског парламентаризма, историјским догађајима и улози жена у политичким догађајима кроз време, као и женама које су својим радом и родољубљем обележиле политички, јавни и приватни живот нације, говориле ауторке појединачних радова у оквиру књиге, која прва доноси стручној и широј јавности, овако уцелињене резултате истраживања историјских извора о парламентаризму у Војводини, као теми, која је остала скоро неистражена.
Између осталог, подсетиле су на догађај када су се у свечаној сали хотела тадашњег хотела „Гранд“, међу посланицима, нашле и жене (седам).
Прогласом Српског народног одбора, било је прописано опште и једнако право гласа – чиме су први пут у историји, жене у Војводини добиле бирачко право, како активно тако и пасивно. У тадашњој Европи, то је такође било ретко (Финска, Норвешка).
Осим што су бирале и саме су могле бити биране, а изабрано их је седам:
Милица Томић из Новог Сада, Марија Јовановић из Панчева, Манда Сударевић, Мара Малагурски Ђорђевић, Катица Рајчић, Анастазија Манојловић и Олга Станковић из Суботице.
„[…] Циљ студије је приказ учешћа жена у Скупштини АП Војводине кроз историју, од тренутка када су се жене избориле за бирачко право, до данас, када постоје институционални механизми за родну равноправност жена, и када је број жена у скупштинским клупама већи него икад.“
На крају, др Зоран Павловић, подсетио је на најважнији задатак међу људима, а то су хуманост, равноправност међу половима и брига према старима и немоћнима.
