Нова издања

Трагични догађаји који су се одиграли на тлу бивше Југославије током последње деценије ХХ века и данас су неисцрпан извор интересовања и изузетно актуелна тема у дневно-политичком животу њених некадашњих република, али, у одређеној мери, и у свакодневници њихових грађана. Хронолошка дистанца од пуне три деценије и несмањена актуелност чине да критичко сагледавање догађаја, личности, идеја и процеса везаних за овај период националне историје данас представљају важан задатак за историчаре. Један од најзначајнијих актера грађанског рата који се збио на тлу Босне и Херцеговине, био је командант Главног штаба Војске Републике Српске генерал Ратко Младић. Са кључном улогом у војним дешавањима, али врло присутан и у политичком животу и мировним процесу, он се истакао као један од лидера српског народа на ратом захваћеном простору западно од реке Дрине. Као такав, препознат је био и од стране штампе у Савезној Републици Југославији. Један од листова који је свакодневно изештавао о војно-политичкој ситуацији у Републици Српској, а чији је неизоставни актер био и генерал Младић, био је и новосадски Дневник…

Књига је аутентична архивска грађа која дефинитивно расветљава политичко-војни споразум Италије и српских устаника који је српском националном корпусу у Книнској Крајини и на Тромеђи омогућио да физички преживи. Реч је о фамозном Отрићком споразуму и оном у Пађенима, о којима се у нашој историографији доста писало, али без икакве документационе подлоге, па су све те расправе међусобно супротне, а датуми, локалитети, догађаји измешани, и заслуге приписане различитим личностима, све у зависности од аутора и извора (партизани, четници, наменска историјска истраживања из времена социјализма, националисти из дијаспоре и сл). Све до данашњих дана и открића ове архивске грађе, није се тачно знало ко су истински идејни творци и актери дипломатско-политичко-војног чина без ког би засигурно дошло до потпуног физичког уништења српског народа на овом простору од стране усташа и НДХ.

Аутор књиге је Салваторе Лои, италијански обавештајац који је, по налогу италијанског окупационог војног врха у Далмацији, о чему такође постоји обилна и релевантна архивска грађа иако у српској историографији још непреведена и необрађена, први успео да ступи у контакт са српским устаницима.

The regional problem in the second Yugoslavia (1945–1990) was never a question of economic disparities only: it was interrelated with the national question and the question of the organization of the state. It also reflected various historical influences and the resultant mixture of different cultural patterns.
In Yugoslavia, official definition of the magnitude of the regional problem resulted from the interaction of the regional power configuration, economic interests, political will and the ruling ideological postulates. Thus the status of underdevelopment and the volume of transfers were determined by (unlimited) aspirations, on the one hand, and (limited) possibilities, on the other.

Након читавог радног века проведеног у служби Српске православне цркве и српске просвете, у којој је оставио дубок траг, протојереј-ставрофор Марко Шпановић је овдашњу теолошку и уопште, читалачку јавност веома обрадовао овако значајним академским и душекорисним подухватом. Пишући о Светој тајни Причешћа, која представља угаони камен духовног живота Цркве Христове, аутор је заиста пронашао адекватно поље свог интересовања, на ком у пуној мери може применити не само широка знања, већ и велико искуство које је стекао у својој каријери.

У овој књизи, сложена богословска тема је исписана пером дугогодишњег наставника, због чега обилује сликовитим мислима и чврсто држи пажњу читаоца, суочавајући га са оштроумним и аутентичним тумачењима. Стога и Ми најтоплије препоручујемо ово издање нашој читачакој публици, са дубоким уверењем да ће управо на овим страницама многи пронаћи одговоре, али и надахнуће за даља истраживања ове неисцрпне теме.

Оригинална документа архивске грађе сабрана у овој књизи разне провенијенције садрже: ратне извештаје А. Рајса; међународних комисија; команди јединица и органа власти Краљевине Србије; наређења непријатељских јединица и окупационих органа власти о најстрожијем поступању према српском народу, којем забрањују употребу речи Србин, исповедање вере, обележавање верских празника, употребу српског писма, језика, затирање православне вере, претварање српских богомоља у коњушнице и магацине наоружања итд.

Размере учињеног геноцида недвосмислено указују да је рат Централаца против Србије од првог дана агресије Аустроугарске августа 1914, па до краја рата 1918. имао геноцидан карактер те да су агресори планирали и извршили геноцид над Србима. Сабрана сведочанства о енормним злоделима аустроугарске, немачке и бугарске војске и њихових окупационих органа власти у Србији 1914. до 1918. трајно сведоче на извршени геноцид, на њихову неизбрисиву срамоту. Србе, српски народ на свим просторима ма где живели трајно опомињу да не забораве неправде и геноцид који је над нашим народом почињен, али и да потенцијално, због интереса ,,великих”, постоји и траје опасност да над Србима могу починити нови геноцид.

In this book in focus are regional growth and sectoral structure relations. The study of the regional growth / sectoral structure relation involved various techniques of shift-share analysis. In the standard shift-share analysis, regional (economic) growth (in terms of various indicators such as: GNP, employment, fixed assets) was broken down into three parts: proportional hypothetical growth, structural shift and differential (regional) shift.

This study analyzes the relationship between regional growth and sectoral structures. Different techniques of shift-share analysis (SHISHA) are used to test this relationship. In the standard version of the analysis, regional (economic) growth, expressed through various indicators such as: gross domestic product, employment, and fixed assets (capital), is broken down into three segments: proportional (relative) hypothetical growth, structural, and differential (regional) shift.

Као изворник за приређивање ове књиге послужиле су Prostonárodné slovenské povesti Павола Добшинског у издању из 1958. године које је објавила издавачка кућа Slovenské vydavateľstvo krásnej literatúry из Братиславе, тачније његова дигитализована верзија у оквиру Златног фонда словачке књижевности. Од мноштва реиздања у бројним редакцијама и адаптацијама одлучили смо се управо за ово, због тога што је у њему објављено свих деведесет бајки које је сакупио и уредио Павол Добшински а руководећи се наумом да прикажемо што аутентичније и свеобухватије бајке које је изворно сакупио и да се, у оној мери у којој је то данас могуће, приближимо словачком изворном народном стваралаштву.