Нова издања

Јелена МилићНЕВИДЉИВИ ГАТАЛИЦЕАлтернативна историја модерне уметности у роману Невидљиви Александра Гаталице ИздавачиАрхив ВојводинеНаучно удружење за развој српских студија За издавачеДр Небојша Кузмановић, директор Архива ВојводинеДр Борис Булатовић, председник НУРСС-а Главни и одговорни уредникДр Небојша Кузмановић УредникДр Борис Булатовић РецензентиПроф. др Петар ПијановићПроф. др Александар ЈерковПроф. др Часлав НиколићДр Слађана Илић Прелом и техничка обрада фотографијаЖељко

Када је др Марко Јачов 1983. године објавио књигу Списи тајног Ватиканског архива XVI‒XVIII века у предговору је обавестио читаоце ко је, када и с каквим задацима основао Тајни ватикански архив, како се он током времена развијао и коју врсту грађе поседује.

У великој породичној кући браће Васа и Обрена Зупца, у Невесињу, на међуспрату је била нека остава у коју су се склањале непотребне ствари и мој брат од стрица, Милош, старији од мене две године, и ја, у њој смо пронашли повећи ћуп, пун сребрењака са ликом краља Петра и криомице, на пазарни дан, за мали сребрењак од сељана добијали килограм трешања, јабука или крушака, а за велики су продавци давали динаре да можемо ићи у посластичарницу и по неколико дана.

Није тако скоро било време у којем је Фридрих Ниче са доста узбуђења, уз извесну дозу пренеражености, али и бојазни шта његов животни закључак доноси са собом, узвикнуо да Бога нема.

Није важно која је година. Уписивање година је људско проклетство. Старење и ништа више од тога. Време не може донети ништа добро; само смрт и понеко сећање, које људи називају успоменама и тако све док и оне не нестану у ништавилу бесмисла. За мене је време давно престало да тече. Од дана када сам престала да постојим, мерим га уназад. Олује су се стишале, ја сам их преживела, али не и надживела. То не може нико. Време нових олуја живите ви који сте остали иза мене. Остаћете тако да тумарате у непознатом бесмислу, све док и вас не прогутају тмине илузија, којима нема краја.

У постхумно објављеној књизи која је од најширег читатељства, али и књижевних критичара означена као својеврсни компендијум антрополошког песимизма, Иво Андрић је записао кратко срезану реченицу налик народној пословици или мудрој изреци: „У сваком свом и најситнијем поступку, он је цео присутан.” Ако се неко опажање може применити на лик и разуђено, слојевито дело академика проф. др Дарка Танасковића, онда је то ова мисао најмудријег српског писца: премда делује једноставно и саморазумевајуће, она је вишеструко загонетна.

Соколи представљају словенску културну и националноослободилачку либерално и антиклерикално опредељену организацију која је настала у Чешкој 1862. под руководством и идејним усмерењем Мирослава Тирша.