Дана 9. фебруара 2022. године у галеријском простору Архива Војводине свечано је отворена тематска изложба „Миграције народа на подручју Бачке и Баната у 18. и 19. веку кроз одабране документе Бачко-бодрошке, Тамишке и Торонталске жупаније”, коју је Архив Војводине реализовао у оквиру програмског лука „Сеобе” пројекта „Нови Сад ‒ Европска престоница културе”. Аутори изложбе, архивски саветници мр Дејан Јакшић и Олгица Трбојевић као и виши архивисти Загорка Авакумовић и Љиљана Бубњевић, кроз одабране архивске документе архивских фондова Бачко-бодрошке, Тамишке и Торонталске жупаније покушали су да приближе публици не само рад Архива и културно наслеђе које он чува, већ и историју Бачке и Баната у којима је вршено насељавање разних европских народа и на којим просторима су се одвијале бројне миграције становништва различитог карактера, што је имало утицаја на економски и културни развој овог подручја и на његову изградњу као мултинационалног, мултикултуралног и мултиконфесионалног. На изложби су представљена архивска документа архивских фондова старије архивске грађе, која се чува у Архиву Војводине, писане на латинском, немачком и мађарском језику и класификоване као културно добро од изузетног значаја, а које публика није у прилици често да види, што овој изложби даје извесну специфичност. Архивска грађа коју је публика имала прилике да види приказује насељавање Бачке и Баната које је посебно у 18. веку плански спровођено. У те две области, претежно насељене српским и румунским становништвом, употпунили су Немци, Мађари, Италијани, Шпанци, који су са собом донели своје обичаје и знања, како би равницу припитомили и осавременили.
У својим обраћањима директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић, директор Фондације „Нови Сад ‒ Европска престоница културе” Немања Миленковић, почасни конзул Републике Аустрије у Републици Србији Зоран Тадић и директор Аустријског културног форума др Адриен Фајкс, истакли су да је приликом насељавања становништва на подручје Бачке и Баната у 18. и 19. веку мешање мултинационалног довело до ширења заната и трговине, нестанка и настанка насеља, развоја градова и културе и на тај начин стварања особености ових простора по којима се они и данас препознају.
Рецензент изложбе, виши архивист у пензији Јован Валрабенштајн, предочио је присутнима колико је захтеван био пројектни задатак наших колега са Одељења за сређивање и обраду старије архивске грађе, описујући тешкоће са којима се они сусрећу у оквиру обављања свог посла.
Један од аутора изложбе, мр Дејан Јакшић, упознао је представнике медија са концепцијом и најважнијим моментима изложбе.
На отварању изложбе присутна је била и Ана Келер, тумач знаковног језика.
Програм је водила архивиста Сања Демировић.
Изложбу можете погледати до 9. марта 2022. године.