Дана 4. марта 2024. године у Никшићком позоришту свечано је отворена тематска изложба архивских докумената под називом „Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века”
На позив Удружења издавача и књижара Црне Горе и Никшићког позоришта, Архив Војводине представио је грађанима Никшића своју изложбу која се бави важном темом у српској историји, темом насељавања Руске царевине српским становништом из области Потиске и Поморишке крајине, проузрокованог великим емиграционим покретом код Срба у Јужној Угарској.
Изложба прати два таласа исељеника (1727. и 1751. године), подстакнута активностима царског двора и обећањима руске царице Јелисавете Петровне о бољем положају и бржем напредовању досељених Срба на „украјинској утврђеној линији”. Од досељених Срба установљене су на подручју данашње Украјине две аутономне области, Нова Србија, успостављена и уређена указом царице Јелисавете 1752. године, и Славeносрбија, уређена по угледу на Нову Србију, 1753. године. У Новој Србији устројена су два српска пука по двадесет чета – насеља („шанчева”), од којих је више њих добило назив из „старог краја” (Вараждин, Вуковар, Сомбор, Суботица, Турија, Мошорин, Кањижа, Мартонош, Бечеј, Панчево, Косово–далмaтинскo и др.). У Славeносрбији у два пука основано је по 16 насеља – шaнчева.
Аутономија двеју области трајала је веома кратко, до 1764. године, када су обе укинуте реформама руске царице Катарине II Велике. Брзој асимилацији досељених Срба највише су допринеле околности као што су: прилив досељеника других националности, женидбе и мешање са већинским украјинским и руским становништвом, иста (православна) вера и брзо напредовање у војној служби и племићкој хијерархији.
Изложбу је отворио Марко Ковачевић, председник општине Никшић, а о изложеној архивској грађи су говорили др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, Весо Вуковић, мастер политикологије и географије и Сања Демировић, архивист.
