Навршио се један век од окончања Великог рата, кога је на подручју Србије пратила велика удружена епидемија пегавог тифуса и повратног тифуса. Помор који је тада настао је и данас изазован да се објасни како и зашто се збио, а исто тако и шта је рађено да се епидемије зауставе.
СAНИТЕТ СРБИЈЕ И МЕДИЦИНА СВЕТА О ЕПИДЕМИЈИ ПЕГАВЦА Опширније »
Под насловом „За свога сина Романа” пред српским читаоцем је у целини спис о управљању царством који се приписује Константину VII Порфирогениту, данас најактуелнијем и, свакако, најоспораванијем византијском цару. Историчари су подељени око његове улоге у повести управо из разлога што је дело преостало за њим основни и најстарији извор историје многих савремених народа: „Књига постања северних народа,” – као што је добро приметио француски византолог Алфред Рамбое1 за спис о управљању царством – „Библија, Херодот, Цезар и Тацит њихов”. Свет који је окруживао Константина VII Порфирогнита је цар уредно описао и забележио остављајући свом вољеном, такође у порфири рођеном, сину Роману II упутство како да што мудрије влада царством.
КОНСТАНТИН VII ПОРФИРОГЕНИТ Опширније »
Први пут се Григорије Божовић срео са Македонијом 1908. године. Свршени московски богослов, писац и млади професор Призренске богословије премештен је, по потреби службе, у Битољску гимназију и тамо остао до 1910. године. Негде у време Божовићевог доласка у Битољ Срби у Старој Србији оснивају Српску демократску лигу, са седиштем у Скопљу, а у њен рад се укључује и он дајући велики допринос у националном и просветном раду. Учествовао је у организовању српских школа у Прилепу, Поречу, Кичеву и Крушеву, али и у заштити цркава и манастира од бугарских егзархиста. За неке од његових активности вероватно се неће никада ни сазнати.
Више од три деценије ослушкујем те гласове у тами епохе. Призивам их, записујем и објављујем. Овде је двадесет седам њих изашлих у Националној ревији „Србија“, у венцу „Живот, романи“, од априла 2010. до априла 2024. Једно време помишљао сам да би се они могли сплести у неки чудан документарни роман-вишегласник и сачувати „све што се о нама може рећи, све што се о нама може ћутати“.
ПРОРИЦАЊЕ ПРОШЛОСТИ Опширније »
Пречица или доскочица до вечности, несвесно или свесно бирана, подгуркивана страховима од истрошивости и жељом за домина – цијом и упорним трајањем зарад колективног опстанка. Отуда Бјелица бира Основно начело Лазе Костића: Лепо, Добро и Ко – рисно, као неуништиву оставштину која одржава људски род. Кроз цивилизацијски ходограм, Бјелица микропростор јединке, у распону од детињства до позне старости, смело и зналачки упоређује с макропростором човечанства, у распону од освита до модерног доба. Његов појединац је радознао, брз и спретан, он би да иде „иза линије“, у жудњи не за новим добром него за повратком на старо добро које памти предачким наслеђем као своје предодређено место
ПРИЧЕ ИЗ ПОЗАЈМЉЕНИХ ЦИПЕЛА Опширније »
Научна монографија Одбрана Србије – Прилози за геополитику националне безбедности настала је као плод наше вишегодишње научне сарадње у којој смо настојали да одговоримо на више занимљивих и важних тематских области које су се, на директан или индиректан начин, тицале геополитике националне безбедности Србије и српског народа у целини. Део научних радова који чине садржај књиге урађен је коауторски, а други део је сачињен од ауторских радова које смо последњих година радили, како за потребе научних скупова, тако и за научне часописе чија је тематска опредељеност кореспондирала са нашим истраживачким интересовањима и научним пољима, који су се тицали дисциплинарног контекста геополитике и савремених међународних односа. Монографија је послужила и као легитимaн теоријски простор за промоцију нове геополитичке субдисциплине коју смо означили као геополитику нациoналне безбедности и која се временом конституисала у контексту геополитике као синтезне науке.
ОДБРАНА СРБИЈЕ: ПРИЛОЗИ ЗА ГЕОПОЛИТИКУ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Опширније »
Књига је у великој мери написана хронолошким редом и фактографским навођењем чињеница. У питању је цели процес пројекта санације адаптације, уређења и довођења у функционално стање Доситејеве куће у селу Плавно.
ДОСИТЕЈЕВА КУЋА У ПЛАВНУ КОД КНИНА Опширније »
У драматичном времену рушења Југославије, 1990. године, троје познатих Загрепчана, игром случаја сазнају да су деца са списка жене за коју никада нису чули а звала се Дијана Будисављевић. Био је то снажан ударац у корен њиховог идентитета и порекла, националног и верског, који је произвео тешке последице. Потрага за коренима, рођацима, местом у којем су дошли на свет, мења у драматичној мери животе и њихове и њихових породица. Двоје од њих немају снаге да се носе са оним што су сазнали и излаз виде у самоубиству. Истовремено, нова власт у Хрватској чини све што може да пронађе нешто што се зове „Картотека Дијане Будисављевић“, страхујући да би тај документ, ако дође у, по њиховом мишљењу, погрешне руке, могао да уздрма тек рођену хрватску државу. У потрагу се укључује и католичка црква, али све је то без успеха. Картотека се, ипак, појављује у јавности али не тамо где је службени Загреб очекивао. Драматична прича која се чита у једном даху.
КУЦАЈ, ЗВОНО НЕ РАДИ Опширније »
Њему су се на робији исповедали највећи српски непријатељи, светски шпијуни, страни амбасадори сумњивих намера, велики и мали криминалци. Један од њих, искрено му је признао: – Триво, ти си већа звер од мене! У зидинама некадашње бечке казнионице Тривун Ивковић пуних седам година водио је своју другу битку са хрватским националистима, албанским терористима, страним и домаћим шпијунима, турским мафијашима, српским и страним криминалцима, и државном српском администрацијом. Сви су га поштовали, а понеки су га се и бојали…
ЧУВАР ТАЈНИ ОПАСНИХ ЉУДИ Опширније »
Свима онима који пишу и сакупљају грађу о светитељима и угодницима Божијим, увек је то била част, благослов и радост, али и велика одговорност. У славу и част новопросијавшег светитеља, Светог Владике Мардарија Корнетско-љешанско-либертивилског, свеамериканског и свеправославног, поводом годишњица јубилеја, 90 година од његовог престављења и 10 година од канонизације, приредили смо књигу „Залог за вјечност“, која се састоји из неколико делова. На почетку књиге је извод из химнографије, тропар и кондак и кратко светитељево житије. У наставку су рецензије, потом је поглавље у којем су сабрани извештаји са прослава Светог Мардарија од 2013. до 2024. године, о монасима и монахињама који носе име по светитељу, затим одељак Наслеђе Светог Мардарија, Избор из поезије, У славу и част Светог Мардарија, Острошки записи. У поглављу Извод из дела Светог Мардарија уврстили смо и неке делове из светитељевих књига и беседа које смо преводили. Текст књиге обогаћен је бројним светитељевим иконама, фрескама, фотографијама из живота Цркве за време земног живота Светог Мардарија и у част његовог прослављења, канонизације, обретења моштију и прослава.
