Издања

Двадесет година епископске службе Његовог Пресвештенства проф. др Јована (Пурића) и четрдесет година његове делатности у Цркви обележено је 2024. године. Богата персонална биобиблиографија која се објављује овим поводом сведочи о његовој плодоносној и трудбеној служби Цркви Христовој.

Збирку пјесама са прекрасним насловљењем „Небеска дошаптавања“ Јово Радош отвара кратком, рекли бисмо, пркосном пјесмом, „Још сам ту“. Као да пријатељима поручује да је, иако времешан, још са нама и међу нама, а „оној другој страни“- још сам животан, још стварам, још отимам од живота.

Летњи БДС форум „Култура сећања: улога архива, библиотека и музеја”, одржан je од 23. до 27. јуна 2025. у Новом Саду, Лакташима, Доњој Градини и Београду. Реализован је као заједнички пројекат Библиотекарског друштва Србије, Библиотекарског друштва Русије, Архива Војводине, Друштва библиотекара Републике Српске, Музеја жртава геноцида и Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина”.

Пред читаоцем је књига Бориславa Ђукићa под речитим насловом Непреболни ожиљци малих логораша. Аутор ју је посветио страдалној деци Козаре и Поткозарја, жртвама једне од највећих трагедија Другог светског рата на тлу Југославије.

Слободан (Дане) Машић остаје трајно у српској култури, а захваљујући понајвише двјема, не тако честим, особинама. Прву од њих народ обично зове храброст, а иоле упућени у збивања на тзв. културној сцени добро знају да се у тмурним временима његов усамљени глас јављао као глас слободе. Машићев ангажман никад није молећив, а није ни осветољубљив, чак и кад, на примјер, збори о жалосним искуствима, туђим и својим. Из текстова ове књиге избија достојанство и право личности (било које) да живи живот
достојан човјека.

Књига Миломира Главчића „Трн у нози на дугачком путу“ представља више од аутобиографског сведочанства једног живота. Она је и прича о путу човека који је отаџбину носио у срцу без обзира на то што је судбина његов радни и животни век везала за иностранство. Главчићево дело је доказ да истинско родољубље није везано за место боравка, већ за спремност да се својим делима помогне народу и земљи из које потичемо.

The most pressing challenge for contemporary humanity is to overcome the dual consciousness: the scientific belief in the impossibility of increasing the amount of world’s energy and the religious conviction that the creation of the world cannot continue. In his seminal work The Meaning of the Creative Act (1916), the renowned Russian philosopher Nikolai Berdyaev thus describes the predicament of contemporary humanity. In his uncompromising style, Berdyaev urges us to transcend two axioms—the foundational pillars of our dominant Weltanschauung.

Рукопис ђенерала Митра Мартиновића вишеслојно је и по много чему специфично дјело. Записивање моралних норми и начела је веома ријетко, рукопис пред нама је раритетно, али успјешно штиво. Састоји се од неколико десетина поглавља, која се на концизан начин баве различитим поимањима човјековог постојања. У намјери да запише и формулише етику свога поимања, ђенерал Митар успио је да надиђе сопствено и досегне универзално. У средиште својих сентенци ставља човјека и уздиже га на највиши пиједестал.

У 21. веку, миграције се све више посматрају као начин живота, пре свега за оне који могу да путују без визних ограничења. Међу исељеницима, неки се трајно населе у земљи пријема, други се врате у отаџбину, а неки живе у сталном кретању између ове две одреднице.